Човек и инвентивни живот | Иван Ђаја

Човек и инвентивни живот – реч приређивача

Књиге имају своје судбине. Оне се разликују. Неретко наликују људским судбинама. Ова књига свакако заслужује да се осврнемо на њен пут кроз време. Појавила се као плод деценијских размишљања једног несумњиво изузетног човека. Ток њеног настанка сам аутор је описао у „Предговору”, а осликао речима којима је примерак посветио супрузи и дугогодишњем сараднику: „Мојој драгој Лепушки ова књига коју је знала пре него што је била написана. 14. јан. 1956. Иван”. Књига је написана на француском језику, матерњем језику свог творца. Раних педесетих година прошлог века, кад је рукопис привео крају, аутор је био свестан да за то што је написао не би могао да нађе издавача у својој земљи. За тадашње окружење био је реакционар, док је несумњиво, као што пише проф. др Вукосава Давидовић у „Белешци о аутору”, заправо био визионар. Тако је дело L’Homme et la vie inventive светлост дана угледало у Паризу, 1955. године у издању куће Пакоми (Pacomhy). Данас није познато колики је био тираж тог издања, а ни какви су били одјеци. Другог издања није било. Време је учинило своје. Академик Иван Ђаја изненада је преминуо 1957. године. Ова његова књига лако је могла сасвим да падне у заборав. Др Лепосава Марковић-Ђаја то није дозволила. Са својим братом Божидаром, осведоченим преводиоцем стручних и књижевних дела с француског на српски језик, латила се захтевног посла да преведе француски оригинал на језик народа којем је сам аутор припадао. Пошто је превод био завршен, ваљало је наћи издавача. Седамдесетих година двадесетог века у Југославији то није било лако. Ипак, 1982. године Нолит је прихватио рукопис и Човек и инвентивни живот објавио у свом месечном часопису за теорију, критику и поезију „Дело”, у шест наставака.

На самом крају прошлог века, залагањем проф. др Божидара П. М. Ћурчића и групе угледних професора Биолошког факултета Универзитета у Београду, књига је објављена у 500 примерака. Суиздавачи су те 1999. године били Биолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за зоологију и Институт за физиологију и биохемију. Током протеклих четврт века тираж је разумљиво исцрпен. Издавачи овог новог издања износе пред читаоце тај плод једног неспорно бриљантног српског интелектуалца, с надом да ће побудити њихова размишљања о питањима којима се Иван Ђаја бавио, али их и подстаћи да подробније упознају његово драгоцено научно и књижевно дело. Верујемо да ће томе допринети и „Увод” и „Белешка о писцу”, оба из пера Ђајиних ученика и поштовалаца, као и приказ једног дела његовог опуса који је за ову прилику припремио академик

Данило Н. Баста