„Чувари Православља“ доносе преко педесет портрета људи који су својим животом сведочили и сачували православну веру у Србији током 19, 20. и почетка 21. века — светитеља, епископа, свештеника, монаха, али и скромних верника из народа.
Чувари православља | Александар Д. Средојевић
980 рсд
Збирка од преко педесет портрета светитеља, свештеника, монаха и скромних верника који су својим животом сведочили и чували православну веру у Србији током 19, 20. и почетка 21. века — од Светог Николаја Српског и оца Јустина (Поповића) до обичних људи из народа.
Дело протојереја-ставрофора др Александра Д. Средојевића, настало из деценијских записа објављиваних у црквеним часописима, предговор потписује проф. др Димитрије Калезић.
📖 Детаљније о књизи
Књига отвара текст о Светом Николају Српском, а наставља се сећањима на преподобног оца Јустина (Поповића), Светог Горазда Чешког, Светог Јоаникија (Липовца), Светог Доситеја (Васића) и друге свештеномученике и исповеднике вере. Ту су и портрети епископа и архимандрита (Никодим Милаш, Јосиф Цвијовић, Дамаскин Драгојевић и др.), протојереја и парохa који су служили народу у различитим крајевима, као и обичних, скромних људи — учитеља, лекара, академика, мајки и очева породица — чији су животи, по речима аутора, „мали каменчић у мозаику хришћана“.
Аутор, протојереј-ставрофор др Александар Д. Средојевић, дугогодишњи парох и историчар Цркве, сакупљао је ове записе деценијама, објављујући их у часописима попут „Православља“, „Гласника СПЦ“ и „Хришћанске мисли“.
Предговор потписује протојереј-ставрофор проф. др Димитрије Калезић.
Књига од 250 страна, богато илустрована, намењена је свима који желе да упознају скромне, а духовно узвишене животе оних који су, како аутор каже, „чували Православље“ не тражећи признање, већ следећи Христа.
✍️ О аутору
Александар Д. Средојевић рођен је 2. новембра 1948. године у Брштици код Крупња, од оца Драгутина и мајке Борке. Основну школу завршио је у Брштици, а осмогодишњу у Крупњу. Богословију Светог Саве у Београду завршио је 1969. године, а Богословски факултет уписао 1973. Дипломирао је и на Филозофском факултету, на Одељењу за општу и националну историју (1992), а на Богословском факултету у Београду магистрирао је 2002. године.
Од 2003. до 2007. предавао је Историју хришћанске цркве на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију у Београду. Докторирао је 2014. на Филозофском факултету у Београду, темом „Патријарх српски Димитрије Павловић 1920–1930. година“, под менторством проф. др Љубодрага Димића.
За свештеника је рукоположен 1972. године, од епископа шабачко-ваљевског Јована, и исте године постављен за пароха бановопољског. Службовао је у Бановом Пољу, Богатићу, а од 1995. у Београду — у храмовима Светог Архангела Гаврила, Светог Мученика Трифуна и, од 2007. до пензионисања 2015. године, у храму Светог Саве.
Носилац је звања протојереја-ставрофора.
Аутор је великог броја чланака, приказа и репортажа богословско-историјске тематике, објављиваних у часописима Гласник Српске православне цркве, Православље, Хришћанска мисао, Светосавско звонце, Православни мисионар, Српски Сион, Глас Светог Трифуна, Нова Искра, Круг, Образ, Политика и Вечерње новости. Ожењен је и има двоје деце.
📥 Прелистај књигу
Завирите у неколико страница пре куповине [преузми ПДФ одломак]
