Политика споразума | Дневничке белешке 1939–1941 | Лондонске белешке 1944–1945 | Михаилo Константиновић

📖 Детаљније о књизи

Михаило Константиновић (1897–1982), професор Правног факултета Универзитета у Београду и један од водећих српских правника свог доба, водио је приватне дневничке белешке у два наврата — у Београду 1939–1941. и у Лондону 1944–1945. Никада их није намеравао да објави; напротив, изричито је тражио да се, у случају његове смрти, не објављују већ предају породици. Његов син, Радомир Константиновић, ипак их је приредио и објавио 1998. под насловом Политика споразума, сматрајући да је реч о сведочанству превеликог значаја да би остало скривено. Ово издање из 2023. представља друго, допуњено издање те књиге.

Књига је подељена на две целине. Прва обухвата белешке из периода 1939–1941, када је Константиновић учествовао у преговорима око решавања српско-хрватског питања — најпре као правни стручњак, а потом као министар без портфеља и министар правде у влади Споразума. Ту је описан и његов одлазак из владе, услед потписивања Тројног пакта, као и догађаји непосредно пред 27. март 1941. Друга целина садржи Лондонске белешке из 1944–1945, настале у периоду када је, након бекства преко Египта, Палестине и Турске, позван у Лондон да учествује у преговорима везаним за споразум Тито–Шубашић (понуђено му је, а он је одбио, место министра спољних послова).

Приређивачи су настојали да сачувају изворни облик и садржину рукописа, уз минималне лекторске интервенције, тако да белешке задрже своју документарну аутентичност. Књига укључује и опсежне прилоге и напомене — записнике са седница владе, нацрте решења споразума, изводе из преписке и штампе — као и именски регистар с биографским подацима о бројним личностима које се у тексту помињу.

Издање прати предговор приређивача који указује на то да мишљења о Константиновићевом делу и улози остају поларизована у српској историографији и правној науци, али наглашава непобитан значај његовог утицаја на формирање генерација правника и на грађанско законодавство послератне Југославије. Белешке се, у том смислу, читају не само као лично сведочанство, већ и као драгоцен извор за разумевање либерално-демократске традиције у српској политичкој мисли и трагичних збивања у Србији и Југославији уочи и током Другог светског рата.